Od kada je seo na vruću klupu fudbalskog kluba Crvena zvezda trener Barak Bahar, za razliku od mnogih svojih predhodnika, uz ogromno poverenje u njihovo znanje i veštine, dao je šansu Zvezdinoj deci da se pokažu i dokažu. Šljivić, Mijatović i strelac jednog od pet golova Vladimir Lučić, u pobedi šampiona Srbije od 5:0 nad Vojvodinom na premijeri Superlige, vratili su mu to na najbolji mogući način.
Sijao je od sreće nakon završetka meča sa novosađanima mladi Lučić, kojem je ovo bio prvi zvaničan gol u dresu Crvene zvezde, a koji je prošao trnovit put od mlađih selekcija Crvene zvezde, preko kaljenja u Čukaričkom u prošloj sezoni, pa do velikog povratka u crveno beli tabor.
Vladimir Lučić
Utakmica protiv Vojvodine je izgledala savršeno, pre svega zato što smo dobro otvorili meč ranim golom. Prvenstveno mogu da kažem da je bio dobar meč za ceo tim, a onda i za mene. Mnogo mi znači na polju samopouzdanja to što sam postigao prvi gol za Zvezdu na zvaničnim utakmicama, to sam sanjao od malena. Presrećan sam i dugo ću pamtiti ovaj dan.
Hvala treneru Baharu koji je nama mladima dao svu slobodu da igramo kako znamo i umemo i posebno nam ukazao na činjenicu da nema razloga za strah. Drago mi je što sam iskoristio ukazanu šansu. Veliki trud na pripremama se isplatio.
Što se tiče gola protiv Vojvodine, mog prvenca u dresu Crvene zvezde, njega posvećujem pre svega svojoj majci i naravno porodici koja je sve vreme bila uz mene.
Na kraju, znam da imam prostora za napredak, ali za sada sam veoma zadovoljan – završio je Vladimir Lučić.
Kada se sve sabere i ako se po jutru dan poznaje, Crvena zvezda zaista sa svojom decom, uz pridošle Kabića, Pruceva, Azarova, Stamenića, ima svetlu budućnost.