Fudbaleri Crvene zvezde u utorak uveče započeli su svoju dugoočekivanu evropsku avanturu. Žreb za grupnu fazu Lige šampiona ni malo nije bio nežan prema aktuelnom srpskom šampionu svrstavši ga u grupu G sa aktuelnim šampionom Evrope i Engleske Mančester Sitijem, zatim sa trećeplasiranom ekipom Bundeslige i osvajačem nemačkog kupa za sezonu 22/23 RB Lajpcigom i šampionom Švajcarske Jang Bojsom.
Gledajući sa marketinške strane, ni malo atraktivni protivnici, izuzimajući naravno “Građane” predvođene najboljim trenerom današnjice Pepom Gvardiolom, ali takmičarski i sportski veoma zahtevni i teški. U jednoj ovakvoj grupi Zvezdi se na jedan način posrećilo da prvi meč odigra baš sa najjačim protivnikom. Bila je to prava prilika da tim iz Ljutice Bogdana tačno sagleda u kakvom momentumu se nalazi i na kom je trenutno fudbalsko-igračkom nivou.
Kako se polako zahuktavaju evropska takmičenja jasno je svima, a o tome je na konfernciji za medije posle utakmice u Mančesteru govorio i Barak Bahar, da ne samo Crvena zvezda, već i ostali klubovi učesnici Uefinih takmičenja iz Srbije, plaćaju visoku cenu lošeg, pre svega sportskog i stručnog, kvaliteta srpske Superlige, te loših terena i očajnog deljenja pravde.
Obzirom na pad forme i nepredviđene poraze u domaćem šampionatu, sam rezultat na “Etihadu” može mnogo toga pozitivnog da donese izabranicima Baraka Bahara. Javnost u Srbiji ih je po nekom automatizmu prežalila i u Englesku ispratila sa samo jednom mišlju – koliko će golova biti u mreži Omrija Glazera. Do toga, na žalost mnogih, nije došlo, što svedoči i ogroman broj palih kladioničarskih tiketa širom Srbije i regiona i već neto pripremljenih novinskih naslova.
Crvena zvezda je ekipi, koja je prošle sezone superiorno osvojila skoro sve što se u fudbalu osvojiti može i koja je i novu sezonu Premijer lige otvorila isključivo pobedama, izašla na megdan, pre svega hrabro i jedino moguće – niskim blokom, da bi svoju šansu tražila iz kontranapada od kojih je jedan, na iznenađenje mnogih koji nisu verovali u ovaj tim, završio golom Osmana Bukarija u 45.minutu meča za vođstvo crveno belih na poluvremenu. Stvari jesu došle na svoje mesto u drugom delu igre, ali to je Mančester Siti čija je trenutna vrednost tima na Transfermarktu 1,18 mlijardi evra.
Omri Glazer je izrastao u svojevrsnog antiheroja ove utakmice. Siti je uputio 37 šuteva ka golu Crvene zvezde, od kojih je 16 išlo u okvir. Izraelski reprezentativac imao je nekoliko sjajnih intervencija i za rezultaski egal, do gola crveno belih, on je bio najzaslužniji. Ipak, takozvana “žuta minuta” iliti pad koncentracije, desio mu se u 60.minutu, kada je jedan dosta lagani centaršut Hulina Alvareza sa levog boka, koji je Glazer trebalo sigurno da uhvati, odlučio se za boksovanje, i to jednom rukom, gde mu je lopta prešla preko rukavice i završila u mreži za vođstvo domaćina. Ipak kasnije je nastavio sa dobrom igrom i postao golman sa najviše odbrana (13) u jednoj utakmici Lige šampiona.
Odbrana
Odbrana crveno belih kako tako uspešno je odolela naletima napadački najpotentnije ekipe na svetu. Primiti samo tri gola od šampiona Evrope, koji je ne tako davno ispratio jedan Real Madrid sa sedam “komada” u mreži, stvar je koja može itekako biti pozitivna za dalji tok fudbalske sezone. Hrabro je Bahar stavio sva tri poslednja pojačanja u prvu postavu i kada se sve sabere – iplatilo mu se.
Pre svega, dobio je Nasera Đigu, koji nije bio nimalo impresioniran protivnikom, dobio veliki broj vazdušnih duela, i koji je potpomognut fanatičnim i neviđeno požrtvovanim Mijailovićem i Rodićem, te smirenim Dragovićem, svoj deo posla odradio maksimalno korektno. O njegovom učinku dosta govori i Halandova frustriranost tokom i po završetku meča.
“Grizli” su Mijailović i Rodić do samog maksimuma. Bili u bloku i tražili presecanje pasa protivnika i bez obzira što je tokom čitavog meča izgledalo da gol visi u vazduhu jer su igrači Sitija non stop bili ili u kaznenom prostoru ili ispred njega, svoj posao su odradili maksimalno korektno.
Srednji red
Tu dolazimo do najveće slabosti Crvene zvezde, ne samo u ovom meču, već u nekoliko predhodnih prvenstvenih utakmica. Srednji red. Očigledno je da Hvangu nedostaju i utakmice, a i fizičke spreme, što se videlo kada je neometan sa nekih 14 metara uputio dosta mlak šut ka golu Edersona, da bude na nivou od pre dolaska u Olimpijakos. Ali obzirom da se radi o igraču sa ogromnom radnom etikom i vrhunskom profesionalcu, nema sumnje da ćemo ga uskoro gledati u punom kapacitetu.
Marko Stamenić je trenutno, uz Krasoa, najslabija karika u ovom timu. Da li se radi o velikom padu forme, ali pridošlica u ovom prelaznom roku već nekoliko utakmica i tehnički i fizički nije na nivou koji zahteva Crvena zvezda. Konkretno, protiv Sitija, pa skoro da nije dobio niti jedan duel na sredini terena, što ga je po automatizmu konstantno povlačilo nazad,u dubinu, gde se praktično spajao sa odbrambenom linijom tima gde je delovalo da su igrači u svetlo plavoj opremi non – stop u “krilima” defanzivaca crveno belih.
Isto važi i za njegovu akviziciju Žana Filipa Krasoa. Njegova indolentnost i nonšalancija, koja traje već neko vreme, došla je do pravog izražaja kada nije ispratio i zatvorio Rodrija kod trećeg gola evropskih šampiona.
Činjenica je da defanzivni deo veznog reda itekako pati od kako je Srđan Mijailović prekomandovan u zadnju liniju i da je to možda jedini potez koji bi Bahar trebalo da uradi. Vratiti Mićka na prirodnu poziciju, koji bi u tandemu sa Hvangom, bio nepremostiva prepreka za mnoge protivničke timove. Zvezda ima na raspolaganju dva desna beka, mladog Nedeljkovića i Miloša Degeneka, kojem je inače to prirodna pozicija, tako da se tako nešto ne bi negativno odrazilo na budući učinak odbrane.
Mirko Ivanić i napad Zvezde
Kada se sve sabere i oduzme, Mirko Ivanić je i dalje najbolji igrač Crvene zvezde. Iako je, zbog povrede, pauzirao u većem delu prvenstvenih utakmica, njegova smirenost i pregled igre i dalje imponuju. Pas, skoro pa bez gledanja, koji je Ivanić uputio ka Bukariju, za vođstvo crveno belih, mogu da urade samo pravi fudbalski znalci, a Mirko to jeste.
Zvezdino novo pojačanje, špic Šerf Endiaje, nakon neslavnog debija i promašaja protiv Čukaričkog, prikazao je jednu sasvim solidnu partiju i pokazao kako jedan moderan napadač treba da funkcioniše u utakmicama u kojim je sve podređeno odbrani sopstvenog gola. Odlično se nosio sa čak trojicom defanzivaca Sitija i pokazao da ima odličnu, košarkaškim rečnikom, leđnu tehniku. Defanzivno je bio sasvim solidan, obzirom da je u nekoliko navrata odlično delovao prilikom izvođenja kornera protivnika. Za njega važi kao i za Hvanga, uskoro ga možemo očekivati u punom kapacitetu.
Osman Bukari. Teško bi bilo šta negativno reći o igraču koji je mirno spakovao loptu, u situaciji jedan na jedan, iza leđa jednog golmana kao što je Ederson. Ipak, u nekim segmentima igre morao bi da bude mnogo konkretniji, a to se prevashodno odnosi na brži i precizniji pas slobodnim saigračima.
Mladi Stefan Mitrović više je bio posvećen defanzivnim zadacima, tako da njegov napadački talenat i potencijal nije došao do izražaja, dok je sa druge strane Vladimir Lučić, ulaskom sa klupe, bio pravo osveženje za ekipu crveno belih, uneo ogromnu dozu energije i pokazao kako se izgara za dres Crvene zvezde.
Što se Pitera Olajinke tiče, dokazao je da ga je Barak Bahar sa pravom, uz Krasoa, stavio na klupu protiv Čukaričkog.
Barak Bahar postavio je utakmicu jedino onako kako se protiv ekipe koju predvodi Pep Gvardiola može postaviti. I tu neke filozofije nema. Tako je postavljaju i mnogo veća trenerska imena.
Verujemo da je iz ovog meča izvučen veliki broj pouka koje će biti primenjivane u narednom delu sezone. Crveno beli pažnju moraju da usredsrede, pre svega na fizičku spremu i ubrzanje igre.
Pažljivo smo ispratili drugi meč naše grupe gde su se u Bernu sastali Jang Bojsi Lajpcig. Radi se o ekipama koje igraju gotovo pa identično, a sasvim drugačije od onoga kako na terenu izgleda Mančester Siti. Trči se maksimalno svih devedeset minuta, konstantan presing već na prvoj polovini terena i veliki broj veoma brzih igrača.
Bahar do utakmice sa Jang Bojsom, koja se igra početkom oktobra na Marakani, ima dovoljno vremena za korekcije i pripremu taktike, a prilika za tako nešto je u sredu, 27. septembra, na stadionu Partizana od 19 časova, kada se igra prvi ovosezonski derbi.
Utakmica protiv prvoplasirane ekipe TSC-a koja je trebalo da se igra ovog vikenda – odložena je.