Nakon poraza u prvoj utakmici finalne plejof serije regionalne lige očekivalo se da će košarkaši Crvene zvezde Meridianbet pokazati reakciju, ali ona je i ovog puta izostala.
Bez obzira na nekoliko vrlo problematičnih sudijskih odluka, posebno na dva brza ofanzivna prekrašaja u, maltene, prvom minutu drugog poluvremena sviranim Kampacu i Nedoviću, te da je Partizanu prvi faul u poslednjoj deonici sviran negde dva minuta pre kraja utakmice (što je samo po sebi ozbiljan skandal), činjenica je da je Crvena zvezda sinoć pobedila samu sebe.
Crveno beli su dosta dobro kontrolisali utakmicu u prvom poluvremenu i nisu dozvolili da se ponovi situacija iz prvog finala kada je domaćin na poluvreme otišao sa velikih +20 poena razlike. Ali sa druge strane, deluje da je to bio primarni cilj koji je ugušio neke segmente igre koji su krasili ekipu sa Malog Kalemegdana u sezoni za nama, posebno evroligaškoj. Činjenica i jeste da se Crvena zvezda prilagođavala i odgovarala na poteze večitog rivala što nije u genu ove ekipe koja je uvek nametala svoj ritam igre.
Kada se svemu tome pridoda katastrofalno izvođenje slobodnih bacanja (12 od 19) iliti 63,2%, očigledno je da sa koncentracijom u redovima aktuelnog srpskog šampiona nešto nije u redu.
Ovaj duel zapravo je rešen u trećoj četvrtini, iako rezultat na kraju te deonice to ne govori. Nemanja Nedović, čija je ruka “gorela” u prvom poluvremenu dugo vremena je presedeo na klupi tokom drugog poluvremena, te je nakon povratka na teren za neke ispravke već bilo poprilično kasno. Bez neke zle namere, nekoliko neverovatnih i neshvatljivih stvari koje su uradili igrači Crvene zvezde je rešilo ovaj duel. Kontranapad za polaganje Stefana Markovića za egal koji se završio izlaznim pasom i promašajem Kampaca za tri poena. Zicer polaganja i promašaji Stefana Lazarevića i Filipa Petruševa, za rezultatsku klackalicu. Još jedna promašena otvorena trojka Fakunda Kampaca. Mnogo je to grešaka za tim koja sa druge strane za protivnika ima ekipu koja u sebi sadrži skup ozbiljnih i samouverenih individualaca i u kojoj će uvek neko da iskoči kada se rezultat “lomi”.
Ono što posebno brine je potpuni “nestanak” Filipa Petruševa u ovoj seriji. Igrač koji je nosio crveno bele na mnogim evroligaškim utakmicama još se nije “pojavio” na ovom finalu.
Sa druge strane, raduje povratak Luke Vildoze, koji je, iako je dosta mekano ušao u meč, u drugom delu igre pokazao da itekako može da doprinese pozitivnom učinku ekipe.
Game highlights
Crtice iz "Štark Arene" Iako je napravljena fama o tome kako su navijači večitog rivala nešto najlepše što se desilo u Srbiji posle XY vremena, pisane su kolumne o "Duhu beogradske arene", lepoti navijanja, ode radosti, još jedanput je "avangardna" Arena najprimitivnije progovorila. Na meti najgorih ljudskih uvreda, pored standardnog vređanja porodice Čović, novi "target" su bili Filip Petrušev kome je prizivana smrt i zaneverovati - supruga Nemanje Nedovića, novopečena majka i ljudska gromada. Neka im je na čast, ako je uopšte imaju. Naravno da na ovo arlaukanje domaćih navijača niko nije reagovao, kako od organizatora meča, tako i do sudija i službenih lica ABA lige.
Kompletnu statistiku sa meča možete pogledati OVDE.
Stručni štab Crvene zvezde na čelu sa Duškom Ivanovićem pred sobom ima dva slobodna dana da sve ove greške koriguje i da igračima ponovo usadi pobednički mentalitet. Prava na grešku više nema, sada je svaka utakmica finale. Podrška zvezdaša sigurno neće izostati, a na našim košarkašima je zadatak da nađu izlaz iz slepe ulice u kojoj su se našli.
Vidimo se u Pioniru u nedelju 18.juna u 20:30 časova.